Etnografski muzej na 87 hektara?

Počela je faliti obitelj i mamina kuhinja (ne toliko da počnem jesti tikvice, ali značajno) i kako sve više miriši na zimu, morala sam iskoristiti ovih par dana jeseni (onoga što mi zovemo jesen). Riga živi punim plućima dok je i mali tračak sunca na vidiku, tako da je bilo mnogo izbora, ali Festival berbe i Dani bundeva su pobijedili zbog nade da će se naći neki topli napitak s okusom bundeve za mene, malu i smrznutu strankinju. Nisam bila jedina strankinja, išla sam s prijateljicom Laureen iz Francuske, a nisam ni bila jedina smrznuta, mnogi su se grijali razno raznim alkoholima sa štandova.

20150927_142816

Kao dodatak imam i par vrlo kratkih videa da dočaraju atmosferu 🙂

(djevojčica koja umire da se pridruži je najbolja)

(ovaj posebno za kume) hehe

(pogledajte samo koliko je ovo veliko događanje naroda, a nisu Vinkovačke jeseni)

Odmah da riješimo dvojbe, nije se našla topli bundevasti kakao, ali što se se drugo našlo…uff teško je opisati.
Začuđena sam vlastitom naivnošću jer sam se zaputila u taj Etnografski muzej na otvorenom, u kojemu se festival održavao, bez ikakve pomisli da bi me i sam muzej mogao impresionirati. Iskreno očekivala sam restauriranu starinsku kućicu, par snaša sa salaša i letkiće na latvijskom, a uletila sam u kompleks od abnormalnih 87 hektara koje je jedva moguće obići u jednom danu. Nije bila jedna kućica, već njih 181, u 4 različita sela po geografskim regijama Latvije, i nije bilo par snaša sa salaša, već barem po jedna osoba za svaki objekt, obučena tipično za povijesno razdoblje i ovisno o tome je li to obiteljska kuća, zanatska radnja ili crkva. Svi su pokazivali različite obrte i tradicije, od tkalačkog stana, do pletenja papuča od kukuruzovine.

20150927_142627 20150927_143248

Nekako poznato? Da, da i naše slavonske izgledaju tako (bar po mom znanju, baka će prosuditi)
Ima jedan detalj koji vuče na jednu bajku, dvaput pogađaj 😉 kako ono ide, donna? uuuuuu-

20150927_145738

Samo da dočaram veličinu ovog prostora (veći je od našeg zoološkog svakako)
https://docs.google.com/file/d/0BybducpFEjQOeUNWTWFIb0hKX1E/edit
Tu je karta, pa pogledaj 🙂 Mi smo krenule od Brivibas ulice dolje i dok smo tako šetale i šetale, razgledavale i oblilazile, slikale i uživale, stigle do onoga što smo mislile da je kraj, a bio je objekt broj 31 😉
No ne možeš sad otići bez da vidiš sve, pa smo brzom brzinom obišle i ostatak, bez puno zagledavanja u kućice da nas ne bi mrak uhvatio. S ponosnom mogu reći da smo bile i kod velike vjetrenjače na vrhu. Ima 4 etaže na koje se možeš popeti i razgledavati. Vjetrenjaču su učvrstili i neće se okretati (možda sam samo mrvicu probala pogurnuti hehe) ali opisan je cijeli postupak mljevenja i 4 tete koje su tamo su to objasnile i na engleskom 🙂 Svaka pohvala, zbilja

Clipboard 1

Između dva sela je šuma sa stazicama pa se uzdaš u svoju kartu i hrabro koračaš po raslinju, što je jako uzbudljivo za djecu koja su vrištala od veselja oko nas. Ja bi rekla da je pogled često bio sličan onom Papučkom, ali drveće je malkoc drugačije, u stilu Gospodara prstenova, samo fale orci da trče po padinama.


No pošto nema takvih zvijeri da izgaze raslinje, među travom se dalo pronaći i nekoliko malih gljiva, ništa popmpozno, valjda ni jestivo (mudrost familije gljivara “ako je gljiva uz stazu i nitko ju nije ubrao do sada, vjerojatno ima razlog zašto nije”), ali za utjehu na kraju, juha od gljiva 🙂 skoro kao mamina (ništa ne može nadmašiti slavnu Šrek juhu)

20150927_155422

20150927_154037

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s